CANE CORSO

Cane Corso Standard
Izvor: Societa Amatori Cane Corso
Stranica standarda: Cane Corso Standard

Preveo: Bogdan Pavlović

“Standard rase bi trebalo da bude opis etničkih karakteristika koje treba da vode odgajivače i sudije. Italijanski standard, koji je najprecizniji i najtačniji, stvarno predstavlja ‘portret tipa’ rase, u svakom regionu i podregionu tela, svaki odnos između gradivnih elemenata, je opisan sa maksimalnom preciznošću.

Italijanski standard uključuje i komentare, što u mnogome pomaže odgajivaču i sudiji. Mora se zapamtiti da se u opisivanju i vrednovanju etničkih karakteristika mogu koristiti ili prosečne statističke vrednosti biometrijskih komponenti ili prosek od najboljih primeraka iz cele populacije. Prema ovome, drugi metod je bolji metod za rase pasa, iako ni prvi ne bi trebalo ignorisati. Dozvolite da dodamo još da su pisci standarda pripremali svoje ‘oči’ za gledanje u budućnost i zamišljanje boljeg psa nego što je trenutni prototip. Ovih principa smo se držali kada smo pripremali standard za Cane Corso”.

Antonio Morsiani

iz knjige “Il Cane Corso” Mursia Edition

Standard
Srednje-veliki molos, jednobojan, compaktan, snažnog skeleta, mišićav i atletski građen, kreće se sa primetnom lakoćom. Glava je masivna, dostojanstvenog i ponosnog izraza. Selekcija se odvijala paralelno sa (napuljskim) mastifom, ali potiče od lakših predaka ali je zadržao originalni oblik. Oduvek je bio čuvar imanja i lovac na opasnu divljač, kao što je divlja svinja. Potiče iz centralnih i južnih delova Italije gde je korišćen kao gonič stoke za krave i svinje koje su odgajane u divljini. Takođe je čuvao putnike i kočije od drumskih razbojnika. Ime je ono po kojem je oduvek bio poznat na jugu, ima isti koren kao “corsiero” (courser) srednjevekovni ratni konj; možda je ime izvedeno iz latinskog “cohors” (cortyard/dvorište, bodyguard/čuvar, telohranitelj). Zbog promena u okruženju, Courser je bio blizu istrebljenja. Nekoliko entuzijasta je iniciralo njegovo ponovno oživljavanje koje je danas završeno. Moderni zadaci rase su čuvanje, odbrana ljudi i njihovog vlasništva. Prilagodljiv i hrabar radnik, poslovično odan, na oprezu i spreman da reaguje, u stanju da podnese teške uslove i situacije zahvaljujući svojoj uravnoteženosti. Jake građe, ali ne bez elegancije. Pravougaonog profila, nikako ne sme podsećati na Napuljskog Mastifa. Koža mu je uz telo i ne formira nabore.

Kratak istorijat
Njegov direktni predak je Canis Pugnax (stari rimski molos), od kojeg je lakša verzija korišćena za lov velikih divljih životinja i kao pojačanje u bitkama. Godinama je bio vredni pratilac naroda u Italiji. Bio je korišćen kao čuvar imanja, stoke, lični zaštitnik i lovac. U prošlosti je ova rasa bila zastupljena širom Italije o čemu svedoči brojna ikonografija i istoriografija. U skorijoj prošlosti posebno je očuvan u oblastima Južne Italije, naročito Puglia, Lucania i Sannio. Ime mu je izvedeno iz latinskog “Cohors” što znači “Čuvar”, “Zaštitnik”.

Opšti izgled
Srednje velik pas, jake građe ali elegantan, dugih i moćnih mišića, veoma izraženih, odaje snagu, agilnost i izdržljivost. Opšti oblik je mezomorfan - takav da je dužina veća nego visina u grebenu, harmoničan u smislu oblika i neharmoničan u smislu profila.

Važne proporcije
Dužina tela je oko 11% veća od visine u grebenu. Ukupna dužina glave dostiže 36% visine u grebenu. Dužina njuške je 34% od dužine glave. Visina grudnog koša je 50% visine u grebenu i jednaka je visini laktova.

Ponašanje i temperament
Inteligentan, aktivan i uravnotežen, čuvar i zaštitnik bez konkurencije. Spreman da uči i vezan za vlasinka, voli decu i porodicu. Ukoliko je neophodno, postaje hrabri zaštitnik ljudi, kuće i imovine. Lako se obučava.

Glava
Brahicefalna (Brachycephalic) tj. široka i kratka. Ukupna dužina dostiže 36% visine u grebenu. Bizigomatska širina (Bizygomatic) tj. širina glave u visini jagodičnih kostiju, koja je jednaka dužini lobanje, predstavlja više od polovine ukupne visine glave i dostiže 66%. Gornje linije lobanje i njuške su blago konvergentne. Obim glave, meren u visini jagodičnih kostiju je više nego dvostruko veći od dužine glave, čak i kod ženki. Glava je blago oblikovana jagodičnim lukovima izbačenim napolje. Koža je jaka i pričvršćena za tkiva ispod, mekana i zategnuta.

Lobanjski deo
Lobanja
Gledano frontalno izgleda široko i blago zakrivljeno, gledano sa strane čini nepravilnu krivu koja, naglašena u podregionu čela, postaje ravna duž sagitalnog lobanjskog grebena (prim.prev.) (sagittal crest, koštana izraslina koja se pruža duž srednje linije lobanje, sa gornje strane). Gledano odozgo, izgleda kvadratično zbog pružanja jagodičnih lukova i moćnih mišića koji ih obuhvataju. Prednji, frontalni sinusi dobro razvijeni i pruženi napred, dubok naglašen stop i vidljiva središnja brazda. Ocipitalni (potiljačni) greben slabije razvijen. Očna udubljenja blago naglašena.

Stop
Vrlo naglašen zbog veoma razvijenih i ispupčenih frontalnih sinusa i istaknutih arkada.

Lični deo
Nos
U istoj liniji kao i nosnik. Gledan sa strane, ne sme prelaziti prednju vertikalnu liniju usana svojim prednjim krajem, već mora biti na istoj vertikalnoj liniji kao i prednji deo njuške. Mora da bude širok i obiman, ravan na vrhu, sa širokim nozdrvama, otvorenim i pokretnim, mokar i hladan. Pigmentacija je crna.

Njuška
Veoma široka i duboka. Dubina njuške mora biti skoro jednaka dužini, koja dostiže 34% ukupne dužine glave. Dubina njuške je više od 50% od dužine. Obzirom na paralelizam leve i desne strane njuške kao i na punoću i širinu cele vilice, prednja strana njuške je ravna i kvadratična. Nosnik ima pravolinijski profil i ravan je. Donja strana profila njuške je određena gornjim usnama, suborbitalna regina pokazuje vrlo malo udubljenje.

Usne
Prilično čvrste. Gledane sa prednje strane, gornje usne na mestu razdvajanja formiraju naopako “U” i, gledane sa strane vise umereno. Spoj je odmah vidljiv i uvek predstavlja najnižu tačku donje strane profila njuške. Pigmentacija je crna.

Vilice
Vrlo široka i debela, sa vrlo malim skraćenjem gornje vilice i lakim prognatizmom (predgrizom) kao posledicom. Grane donje vilice su vrlo jake i, gledano sa strane, prilično zakrivljene. Telo donje vilice je naglašeno napred i ističe veoma naglašenu bradu. Sekutići su čvrsto postavljeni na pravoj liniji.

Obrazi
Oblast viličnog mišića ispunjena i naglašena, ali ne prenaglašena.

Zubi
Beli, veliki i kompletni po rastu i broju. Donji sekutići prelaze samo neznatno (oko 5 mm) sekutiće gornje vilice, tako da se formira blagi predgriz.

Oči
Srednje veličine poređene sa veličinom psa, sub-frontalno (unutrašnji spoj kapaka je, posmatrano s fronta, postavljen niže od spoljnog spoja - prim. prev.) i dobro postavljene. Oči ovalne, spojeni kapci sa ivicama crne pigmentacije, beonjača ne sme biti vidljiva. Treći kapak dobro pigmentisan. Dužica što tamnija, prema boji dlake. Pogled inteligentan i oprezan.

Uši
Srednje veličine u odnosu na veličinu glave i veličinu psa; prekrivene kratkom dlakom, trouglastog oblika, sa šiljastim vrhom i sačinjene od debele hrskavice, visoko postavljene, znatno iznad jagodičnog luka, široke u dnu. Kada vise, priljubljene su uz obraze ne silazeći ka vratu. Prilično raširene i blago naglašene na spoju, postaju polu-podignute kada je pas na oprezu.Obično se seku u obliku jednakostraničnog trougla.

Vrat
Gornja linija
Blago zakrivljena

Dužina
Dužina iznosi 36% visine u grebenu, jednaka ukupnoj dužini glave.

Oblik
Ovalnog preseka, vrlo mišićav, sa naglašenim sastavom na potiljku. Obim, na sredini vrata, je oko 80% visine u grebenu. Harmonično spojen sa grebenom, ramenima i grudima, vrat stvara idealni ugao od 45° sa podlogom i prav ugao sa ramenom.

Koža
Donja strana vrata je praktično bez viška kože.

Telo
Kompaktno, jako i veoma mišićavo. Dužina je 11% veća od visine i grebenu, sa odstupanjem od ±1%.

Gornja linija
The back region is rectilinear with a slightly lombar convexity.

Greben
Jasno se uzdiže sa leđne linije preko visine zadnjeg dela. Visok je, dug i širok. Nagnut je i harmonično spaja vrat sa leđima.

Leđa
Vrlo široka, mišićava i lagano se uspinju od zadnjeg ka prednjem delu, strogo pravolinijski. Dužina je oko 32% visine u grebenu.

Slabine
Lumbalni deo mora biti kratak, širok i dobro povezan sa leđima i zadnjicom, vrlo mišićav, vrlo čvrst i, gledano sa strane, blago konveksan. Dužina je malo veća od širine i iznosi 20% visine u grebenu.

The lumbar region has to be short, wide, well joined to the backand to the back and to the rump, very muscular, very solid and, seen from the side, slightly convex. Its length, slightly higher than its width, is equal to 20% of the height at the withers.

Sapi
Duge, široke i prilično zaobljene zbog značajne veličine mišića. Dužina, merena od ivice kuka do ivice zadnjice iznosi 32% visine u grebenu. Prosečna širina jednaka je 23% visine u grebenu, nagib u odnosu na horizontalnu liniju je 28-30°. Nagib linije koja spaja ivicu kuka i koren repa u odnosu na horizontalnu liniju je 15-16°. Zbog toga su slabine blago nagnute

Grudi
Široke, dobro uspravljene i otvorene, sa dobro razvijenim mišićima. Širina je u tesnoj vezi sa širinom grudnog koša, dostiže 35% visine u grebenu, a grudna kost je u istoj visini kao i vrh ramena. Gledano sa strane, grudi su pružene prema napred između prednjih nogu i blago su konveksne.

Grudni koš (Toraks)
Mora biti dobro razvijen u sve tri dimenzije sa dugim, zakrivljenim i dobro postavljenim rebrima sa širokim međuprostorom. Četiri “lažna” rebra (vita rebra, nisu povezana sa grudnom kosti) su zakrivljena i slobodna. Grudni koš se pruža na dole do visine laktova i čini polovinu visine u grebenu. Širina, merena na pola visine, jednaka je 35% visine u grebenu i smanjuje se neznatno ka grudnoj kosti bez formiranja grebena/kreste/ispupčenja. Dubina (po ravni simetrije, od grudne kosti ka zadnjem delu) je jednaka 55% visine u grebenu. Obim je preko 35% visine u grebenu.

Donja linija i stomak
Deo oko grudne kosti je nagnut, dug, širom i, gledano sa strane, formira polukrug velikog prečnika, koji se kasnije meko uspinje ja abdomenu/stomaku. Stomačni deo nije ni šupalj ni opušten i gledan sa strane, podiže se od ivice grudne kosti prema preponama formirajući glatku krivu liniju. Šupljina sa strane nije naglašena.

Rep
Visoko usađen na liniji zadnjeg dela, debeo u korenu i ne mnogo zaoštren na vrhu. Opušten, ne prelazi mnogo preko skočnog zgloba. Kada nije u pokretu drži se nisko, inače, nošen horizontalno ili blago iznad linije leđa. Ne sme biti savijen da formira prsten i ne sme biti u vertikalnom položaju. Obično se amputira na četvrtom (4.) pršljenu.

Udovi
Prednje noge
Vertikalno postavljene, gledano s preda ili iz profila. Visina laktova iznosi 50% visine u grebenu. U dobrom odnosu sa veličinom psa. Jake i moćne.

Rame
Dugo, nagnuto, jako, opremljeno dugim, moćnim i jasno podeljenim mišićima, naslonjeno je na grudni koš, ali se slobodno kreće. Dužina, od vrha grebena do ivice ramena, jednaka je 30% visine u grebenu i nagnuto je u odnosu na horizontalnu liniju oko 48°/50°. U odnosu na ravan simetrije, ivice lopatica su blago iskrenute/nakrivljene.

Nadlaktica
Nešto duža od ramena, jaka, sa dobro razvijenim kostima i mišićima i kostima, dobro spojenih sa telom u njegovih gornje dve trećine (2/3), mereno od ivice ramena do vrha lakta ima dužinu jednaku 31-32% visine u grebenu i nagib nad horizontalnom linijom od 48°/50°. Longitudinalni (uzdužni) pravac je paralelan sa ravni simetrije tela. Ugao između ramena i kosti prednje noge iznosi negde između 106°-110°.

Laktovi
Dugi i ispupčeni, naslonjeni ali ne preblizu grudnog koša, prekriveni mekom kožom, moraju biti kao kosti prednje noge - dužinski pravac mora biti paralelan sa pretpostavljenom ravni simetrije psa. Vrh lakta se nalaz na liniji vertikalno spuštenoj od zadnjeg ugla lopatice ka podlozi.

Podlaktica
Savršeno je vertikalna, ovalnog preseka, sa nekoliko mišića posebno u gornjoj trećini, sa vrlo kompaktnom i jakom strukturom kosti. Njena dužina je 32-33% visine u grebenu. Obim, meren odmah ispod lakta, jednak je 39% visine u grebenu i ima naglašeno užljebljenje kubitalne vene.

Zglob podlaktice i došaplja
Gledan s preda, prati pravu liniju podlaktice; širok je, pokretan i debeo. Obim dostiže 26% visine u grebenu. Na gornjoj ivici, graškasta kost (pisiform - oblika graška) je jako usmerena unazad.

Došaplje
Dosta manje od podlaktice, vrlo jako, pokretno, elastično, blago povijeno, sa podlogom formira ugao 75°. Dužina ne sme biti veća od šestine visine u laktu prednjeg uda. Gledano s preda, prati verikalnu liniju podlaktice.

Prednje šape
Šapa je ovalnog oblika, vrlo zakrivljenih (zalučenih) i skupljenih prstiju - “mačje” šape. Pokretne i čvrste sa donje strane. Jakih noktiju, povijenih i pigmentisanih. Dobra pigmentacija je prisutna i kod jastučića.

Zadnje noge
Uspravno postavljene, gledano s preda ili iz profila. U dobroj proporciji sa veličinom psa, jake i moćne.

Butina
Duge i široke, sa istaknutim mišićima i naglašenim donjim kostima karlice. Dužina je preko 33% visine u grebenu, a širina nikad manje od 25% pomenute visine. Osa butne kosti, zakrivljena od vrha do dna i od nazad prema napred, ima nagib od 700 u odnosu na horizontalnu liniju i sa karličnom kosti (coxal bone) formira ugao koji je malo veći od pravog ugla.

Natkolenica
Duge, jake koštane i mišićne strukture i ima naglašene mišićne brazde. Dužina iznosi 32% visine u grebenu i nagib u odnosu na horizontalnu liniju je oko 50°.

Koleno
Ugao kolena je oko 120°. Pravac kolena je paralelan zamišljenoj ravni simetrije tela.

Skočni zglob
Širok, debeo, čist i sa vrlo naglašenom kosti. Ispupčena ivica skočnog zgloba jasno pokazuje nastavak nožne brazde. Udaljenost vrha skočnog zgloba od tabana (podloge) ne bi trebalo da bude preko 26% visine u grebenu. Pravac, u odnosu na zamišljenu ravan simetrije tela, je paralelan. Ugao skočnog zgloba je oko 140°.

Zadnje došaplje (Metatarsus)
Vrlo debeo, kratak, cilindričnog oblika i uvek vertikalan u odnosu na podlogu gledano sa strane ili od pozadi. Dužina je oko 15% visine u grebenu (bez stopala). Unutrašnja strana mora da postoji bez mamuze tj. petog prsta.

Zadnje šape
Imaju malo više ovalan oblik i malo manje zakrivljene prste nego prednje šape.

Pokret / kretanje
Dugi koraci, produženi/razmahnuti kas, neki koraci galopa, ali sa tendencijom ka razmahnutom kasu.

Koža
Prilično debela, ima potkožno vezivno tkivo i u skladu s tim svuda povezana sa tkivom ispod. Vrat je skoro bez fanona. Ne smeju postojati nabori. Pigment sluzokože je crn. Pigment tabana i noktiju mora biti taman.

Dlaka
Dlaka
Kratka dlaka ali ne mekana, staklaste teksture, svetlucava, složena, čvrsta, vrlo gusta sa tankim slojem koji postaje deblji tokom zime (ali nikad ne preraste dlaku koja ga prekriva). Prosečne dužine 2-2.5cm. Na grebenu, zadnjem delu, zadnjim ivicama butima i na repu dostiže 3 cm bez pramenova. Na njušci je dlaka vrlo kratka, naslonjena, glatka o ne prelazi više od 1-1,5 cm.

Boja
Crna, olovno siva, škriljac siva, svetlo siva, svetlo smeđa, jelen smeđa, tamno smeđa i sivo-smeđe-tigrasto (jasno razdvojene linije različitih nijansi smeđe i sive). Kod smeđih i sivo-smeđe-tigrastih postoji crna ili siva maska samo na njušci i ne bi trebalo da prelazi liniju očiju. Manje bele oblasti na grudima, vrhovima šapa i nosniku su dozvoljene.

Visina i težina
Visina u grebenu
Za mužjake od 64 do 68 centimetara. Za ženke od 60 do 64. Dozvoljeno odstupanje je ± 2 centimetra.

Težina
Mužjaci od 45 do 50 kg, odnos težina visina 0,71 kg/cm. Ženke od 40 do 45 kg, odnos težina/visina 0.68 kg/cm

Greške
Svako odstupanje od navedenih tačaka treba smatrati greškom a ozbiljnost greške treba posmatrati u tačnoj proporciji sa njenim stepenom i prostiranjem.

Eliminišuće greške
Glava
Naglašen paralelizam linija lobanje i njuške,
Veoma naznačena konvergencija linija lobanje i njuške,
Konvergentne strane njuške,
Makazast ugriz,
Prenaglašen i ometajući predgriz.
Nos
Delimična depigmentacija.

Rep
Formira prsten ili je nošen vertikalno.

Veličina
Prevelika ili premala jedinka.

Pokret
Kontinuirano šepanje.

Diskvalifikacione greške
Glava
Divergentne ose lobanje i njuške
Podgriz
Nosnik udubljen ili ispupčen (ovnujski)
Nos
Potpuna depigmentacija.

Oči
Parcijalna ili obostrana depigmentacija očnih kapaka
Staklast pogled
Obostrani strabizam
Polni organi
Potpuni nedostatak jednog testisa,
nedostatak jednog testisa u skrotumu i
nedovoljna razvijenost jednog ili oba testisa.
Rep
Bezrepost
Kratkorepost, stečena ili nasleđena
Dlaka
Poluduga,
Mekana
Talasasta
Boja
Sve boje koje nisu nabrojane
Prevelike bele oblasti
Napomena
Mužjaci treba da imaju dva naizgled normalna testisa spuštena u skrotum.


Prijavite ovaj post

Emilia Gaidukova & INT CH Viktor Strajano HD-A

STRAJANO ::
Emilia Gaidukova & INT CH Viktor Strajano HD-A

Veliko hvala Strajano ,
ovaj Int.Ch.je vrh

Hvala , evo i jedno obrazlozenje za koje licno smatram da je bitno .

Komentar standarda

Izvor: Societa Amatori Cane Corso
Stranica komentara standarda: Cane Corso Standard – komentar
Preveo: Bogdan Pavlović

Sledeći komentar standarda objašnjava i dopunjije standard koji je pripremio Dr. Antonio Morisiani i Komitet Sudija ENCI-ja 1987.
Mesto u naučnoj klasifikaciji

Megnin 1897, deli sve rase pasa na četiri grupe: lupoidi, brakoidi, molosoidi i graioidi. Za molosoide smatra pse sa sledećim karakteristikama: velika voluminozna glava, obla ili kockasta, uši male i opuštene, kratka njuška, usne duge i debele, masivnog tela, normalno velikog rasta.

Dèchambre (1924) usvaja klasifikaciju gde, u odnosu na uzdužnju gornju liniju lobanje i njuške, svodi sve pseće profile na tri – pravolinijski, konkavni i konveksni. Ovaj deo će kasnije biti objašnjen.
Mesto u radnoj klasifikaciji

Poznato je da je u prošlosti rasa imala široku primenu što potvrđuje njenu svestranost.
Poreklo

Istorija i ikonografija svedoče o tome da se je rasa bila rasprostranjena po celoj Italiji, sa različitim regionalnim karakteristikama.
Opšte karakteristike koje opisuju rasu

Psi se dele u tri osnovna morfološka tipa, do kojih se dolazi poređenjem uzdužnih sa poprečnim promerima.

* Mezomorfni (mesomorph) tip ima balansirane proporcije visine u dužine (npr. poenter)
* Dolikomorfni (dolicomorph) tip kod kojeg visina preovlađuje nad dužinom (npr. hrtovi)
* Brahimorfni (brachimorph) tip kod kojeg dužina preovlađuje (npr. buldog)

Ovakva klasifikacija se može izraziti kroz “indeks” koji predstavlja odnos u procentima jedne mere u odnosu na drugu, koja se uzima kao mera odnosa. Osnovni indeksi su Korporalni, Torakalni i Cefalni.

* Korporalni indeks izražava intenzitet mase u odnosu na dužinu tela i računa se:
o Korporalni indeks = Dužina trupa x 100 / Promer grudnog koša
o Postoje tri morfološka tipa sa sledećim korporalnim indeksima
+ Brahimorfni (brachimorph) – od 50 do 70
+ Mezomorfni (mesomorph) - od 70 do 85
+ Dolikomorfni (dolicomorph) – od 85 do 100
+ Cane Corso ima korporalni indeks oko 80 (mezomorfni)

* Torakalni indeks izražava razvijenost grudnog koša u odnosu na morfološki tip i računa se:
o Torakalni index = Širina grudnog koša x 100 / Visina grudnog koša
o Tri morfološka tipa imaju sledeće vrednosti indeksa
+ Brahimorfni (brachimorph) – od 90 do 100
+ Mezomorfni (mesomorph) - od 60 do 90
+ Dolikomorfni (dolicomorph) – od 50 do 60
+ Cane Corso ima torakalni indeks oko 70 (mezomorfni)

Tip građe

Habitus je skup karakteristika koje razdavajaju životinjske vrste. Čuveni francuski zoolog Sigaud razdvaja četiri osnovna tipa, na osnovu preovlađujuće veličine određenog anatomskog dela u odnosu na celinu:

* Cerebralni tip (preovlađuje glava, npr. buldog)
* Digestivni (preovlađuje abdomen, npr. napuljski mastif)
* Respiratorni (preovlađuje grudni koš, npr. hrtovi)
* Muskularni (preovlađuje mišićna masa, npr. bokser)

Konstitucija sa druge strane određuje fizički tip tela. Ako se klasifikuje po efikasnosti mišića u korišćenju kiseonika, koji se prenosi kardio-vaskularnim sistemom i pretvara u mehaničku energiju pokreta (kontrakcija i ekstenzija mišića), onda može biti nedovoljna (efikasnost korišćenja kiseonika), normalna i velika.
Glava

Glava psa se može podeliti na tri osnovna morfološka tipa, prema odnosu dužine i širine. Za ovo koristimo Cefalni indeks (Cephalic index), izražen sledećom formulom:

Cefalni indeks = Širina glave x 100 / Dužina glave

Tri morfološka tipa imaju sledeće vrednosti indeksa:

* Brahicefalni (brachicephalic) – indeks prelazi 54
* Mezocefalni (mesocephalic) – indeks između 50 i 54
* Dolikocefalni (dolicocephalic) – indeks je ispod 50

Kod Cane Corso cefalni indeks varira od 64 do 66, tako da je po definiciji brahicefalan.

Videli smo da se rase mogu podeliti na tri tipa prema odnosu gornje dužinske ose lobanje i njuške (kranio-facijalne ose). Normalno se ove linije prate empirijski, od strane iskusnog i treniranog oka, dok je za precizno merenje neophodno izvršiti uz upotrebu kompasa.

Gornja uzdužna osa lobanje se proteže od kraniometrijske tačke inion – najisturenije tačke potiljačne kosti do tačke nasion koja se nalazi na spoju nosnih i čeonih kostiju.

Gornja uzdužna osa njuške prati profil nosa od nozdrva do stopa. Ovako kako smo odredili kranio-facijalne ose, jasno je da one mogu biti:

* Paralelne – dve ose se nikad ne preseku, kao što je slučaj kod nemačkog ovčara, doge, mastifa, napuljskog mastifa;
* Konvergentne – frontalne (prednje) prijekcije dveju osa se seku, zadnja projekcija prolazi potiljačnu krestu, kao što je slučaj kod Cane Corso, Boksera, Bordoške Doge, Poentera, Bernardinca;
* Divergentne – frontalne (prednje) projekcije se ne seku, zadnje projekcije prolaze ispred potiljačne kreste kao što je slučaj kod barzoja, bulterijera, krvoslednika.

Kod Cane Corso konvergencija gradi neophodni etnički karakter. Postoji dva tipa konvergencije:

* Monokonvergencija – samo gornja linija lobanje konvergira ka gornjoj liniji njuške;
* Bikonvergencija – kada se sreću linije lobanje i njuške.

Cane Corso, kao i Poenter, Bernardinac ili Bul Mastif su monokonvergentni. Prava bikonvergencija se smatra nadtipom (hypertype – ekstreman tip, prenaglašene tipske osobine, nalik karikaturi), paralelizam osa se smatra podtipom (hypotype – pod tip, nedovoljno razvijene ili nedostaju sve ili neke tipske osobine), a divergencija je nedopustiva.
Nos

Generalno, mali nos je povezan sa glavom konusnog oblika i nije prihvatljiv. Mogu se naći jedinke sa odličnim kvadratičnim njuškama i malim nosem. U ovom slučaju, glava gubi na tipičnosti, posebno kod mužjaka i to je potrebno kažnjavati.

Nos nikad ne treba da je nisko i ispupčen (čest slučaj kod jedinki kod kojih su kranio-facijalne ose paralelne ili divergentne) niti bi treba biti iznad profila njuške (pug nose – česta pojava kod nadtipova)
Nosnik

Uzimajući u obzir paralelizam bočnih strana njuške, nosnik mora zadržati istu širinu od osnove do vrha. Rimski nos ( sa grbom na sredini) se često dovodi u vezu sa paralelizmom ili divergencijom osa glave i njuške. Povremeno se pojavljuje manje ili više naglašena grba-ispupčenje na sredini njuške, koja nije zadovoljavajuća. Blago konkavni profil nosnika (udubljen nosnik) ide uglavnom uz kratku njušku i izdignuti nos (pug nose) i pokazuje tendenciju ka hipertipu-nadtipu. Ovo treba kažnjavati jer narušava plemenitost izraza jedinke.
Usne i njuška

Kod nekih jedinki, prednja strana njuške nije velika i ravna, nego ima tendenciju formiranja “krivine” sa bočnim stranama njuške, kao rezultat nedovoljno velikih-razvijenih viličnih kostiju. U ovom slučaju, ako su gornje usne dobro razvijene, ne mogu doći na, za njih, predviđeno mesto, nego padaju i formiraju okrenuto “V” umesto tipičnog okrenutog “U”. Ova pojava je tipična za jedinke sa konvergentnim bočnim stranama njuške i potrebno je strogo kažnjavati je.

Usne koje nisu dovoljno razvijene, napete su i povučene unazad, potrebno je sankcionisati (obično dolaze uz glavu konusnog oblika). Previše razvijene usne idu uz opštu opuštenost kože koja narušava tipičan izraz rase – sankcionisati.

Neophodan element tipa kod Cane Corso je jednakost širine i dužine njuške, kao i to da je njuška merena u svom korenu bar za trećinu viša (dublja) nego što je dugačka.

Previše oštrih, izrezbarenih crta u suborbitalnoj regiji daje čitavoj glavi tanak i ostareli izraz, ali bi potpuno odsustvo umanjilo tipičnost.
Vilice

Kod Cane Corso donji sekutići prelaze pet milimetara (5mm) preko gornjih, proizvodeći lagani prognatizam – predgriz. Mera od pet milimetara je prosek.

Kleštast ugriz (vrhovi gornjih sekutića naležu na vrhove donjih) i predgriz od deset milimetara (10mm) se samo tolerišu.

Ravni mandibularni profil (ravne, nezalučene kosti donje vilice) nije dozvoljen jer umanjuje snagu skeleta i njuške. Obično je praćen uvučenom bradom, koju ne dodiruje gornja usna na za to propisanom mestu. Ovo proizvodi smanjenu moć ugriza i probojnost njuške, što ne može biti dopušteno.

Enognatizam (podgriz) se javlja zbog nedovoljno razvijene donje vilice i toliko je ozbiljan da ugrožava šanse psa za preživljavanje; psi sa ovim stanjem ne smeju se razmnožavati i moraju biti diskvalifikovani.

Sveukupno gledano, kod radne rase kao što je Cane Corso, dobro zakrivljena donja vilica sa izraženom bradom je od esencijalnog značaja za čvrst i siguran hvat-ugriz. Sa druge strane, preterani prognatizam postaje kontraproduktivan za pomenuti ugiz ili hvat.

Primetni razmak između očnjaka i izražen razvoj vilice u širinu dovodi do toga da gornje usne pomalo vise, tako da lice gledano s fronta ima oblik jednakokrakog trougla.

Odsustvo premolara P1 sa jedne ili obe strane nije ozbiljna greška, zbog toga što je Cane Corso brahicefalan. Odsustvo drugih premolara se mora najstrožije sankcionisati, zato što je skoro uvek proizvod abnormalnog skraćivanja njuške. Vrlo je važno da zubi budu jaki i u proporciji sa veličinom glave.
Nazalno-frontalna depresija (stop)

Kada je stop dobro naznačen, lako je primetan gledajući glavu iz profila. Precizna i tačna slika stopa može se steći samo merenjem kranio-facijalnog ugla. Kod Cane Corso ovaj ugao treba da bude oko 130 stepeni.

Postoje jedinke koje, bez obzira na korektni seno-nazalni ugao (105-110°), zbog neadekvatnog razvoja u sva tri smera frontalnih kostiju imaju ili previše ili premalo naglašen stop. Protiv ovih devijacija, koje donose anomalije kod kranio-facijalnih uglova (lobanjsko-ličnih uglova), se mora odlučno boriti.
Lobanja

Lobanja je, kao i njuška, široka koliko i dugačka. Ova karakteristika je osnovni element tipa kod Cane Corso.

Preterano ravna lobanja je uzrokovana iz dva razloga:

* Preterana isturenost ivice potiljačne kosti i sagitalnog grebena-kreste (ovo bi bilo normalno pronaći kod pasa sa parelnim ili divergentnim linijama lobanje i njuške), ili
* Preterana razvijenost temporalnog mišića koji ometa razvoj kostiju lobanje (lobanja je podjednako zaobljena na stranama, ali ravna na vrhu i sa ravnim frontalnim kostima i arkadama).

Imamo loptastu glavu, znak hipertipa, kada je kod jedinke kombinovan normalan razvoj kostiju lobanje i jagodičnih lukova zajedno sa hipertrofičnim (prevelikim, preterano razvijenim) temporalnim mišićem (jagodični luk razdvaja maseter tj. vilični mišić sa donje strane od temporalnog mišića, temporalisa, sa gornje strane, temporalis se pruža od jagodičnog luka prema vrhu lobanje ) : glava će biti puna na temenu, zaobljena na arkadama, malo ulegnuće iznad očiju nestaje i glava postaje teška sa netipičnim izrazom.

Udubljenja, depresije iznad očiju postaju preduboke kada su temporalni i ostali mišići glave hipotrofični tj. premali, slabo razvijeni i glava u ovom slučaju izgleda koščato, mršavo i ostarelo.
Obrazi

Hipotrofični tj. slabo razvijeni vilični mišići (masseters) daju previše laku glavu, dok joj previše razvijeni, hipertrofični (kao kod buldoga), kvare plemenitost.
Oči

Duboko postavljene, male ili ispupčene očne jabučice treba oštro sankcionisati, jer menjaju fizionomiju rase.

Frontalna pozicija oka (prisutna ukoliko je linija oka upravna tj. pod pravim uglom u odnosu na ravan simetrije glave; linija oka je linija koja spaja dva ugla oka, prim.prev.) treba da bude sankcionisana kao znak hipertipa i težine, i skoro uvek je povezana sa oblim i egzoftalmičnim prostorom između kapaka (exophthalmus – stanje ispupčenog, izbačenog, štrčećeg oka izvan orbitalne kosti, predstavlja normalno stanje za brahicefalne rase pasa zbog plitke orbitalne kosti tj. plitkog “ležišta” oka – npr. mops).

Još gora greška, i kod ženki, je oko u polu-bočnom položaju, poznato kao “bademasto oko”. Kod dobrih mužjaka oči su dosta udaljene. Blisko postavljene oči menjaju izraz i obično idu zajedno sa loše razvijenim frontalnim šupljinama i ravnom glavom.

Kapci moraju da prate oko i ne smeju biti izvrnuti u odnosu na oko, što je tipično za limfatične primerke, niti uvrniti ka oku. Bez obzira na boju dlake, uključujući svetlo crvenu i svetlo sivu, kapci uključujući i treći kapak moraju imati crne ivice.

Generalno, iris ili dužica, bi trebalo da bude istog tona kao i najtamniji deo dlake, bez maske. Tako da bi trebalo da bude tamne boje lešnika kod crnih primeraka i svetlije prateći crvenu ili sivu dlaku. Ovi tonovi ne bi smeli prelaziti svetlu boju lešnika, jer je boja dužice uvek u relaciji sa bojom nosa i bojom ivice očnih kapaka, koja bi kod Cane Corso trebalo da bude crna.

Staklaste oči (kod kojih je jedna ili obe dužice bezbojna tj. obojena rasponom od škriljac sive do plave boje) su indikacija zaostanka u razvoju i smatraju se genetskom greškom, što bi trebalo diskvalifikovati.
Uši

Navika amputiranja-kupiranja ušiju vodi odgajivače u nebrigu o dobroj usađenosti i proporcijama ovog dela pseće anatomije. Kako se amputacija može zabraniti, neophodno je posvetiti pažnju ušima, koje značajno doprinose tipičnosti i izrazu glave. Kada uši nisu sečene, ako je njihova osnova prevelika, ušne školjke će formirati “leptira”, dok će na preuskoj osnovi uši visiti mlitavo, uskraćujući gornji deo glave željenog uglovanog i naglašenog oblika. U oba slučaja se gubi na tipičnosti i plemenitosti.
Vrat

Naglašeno odvanja vrata od potiljka je važno iz razloga što pokazuje razvijenost i tonus vratnih mišića (od kojih je bolji deo umetnut u potiljačnu kost). Dodatno, blago konveksan (ispupčen) profil gornje linije vrata je pokazatelj dobre razvijenosti mišića. Prisustvo podvaljka, fanona, i preterana opuštenost kože je znak limfatičnosti.

Dužina vrata je od fundamentalne važnosti zbog njegove funkcije u kretanju psa. U stvari, glaveno-vratni izjednačitelj – balanser(cephalo-cervical equalizer) tj glava i vrat zajedno, pomeranjem centra mase unapred, služe da regulišu balans tj. ravnotežu tela (nestabilnost koja je mera brzine) i samim tim i kretanje. Generalno, dug vrat je karakteristika galopera, dok kasačima ne treba tako dugačak. Cane Corso ima relativno dug vrat, kraći od čistog galopera, i njegovo karakteristično kretanje je, u stvari, produženi ili razmahnuti kas.

Vrat koji nije dobro spojen sa grebenom, ramenima i grudima treba strogo kažnjavati, jer skoro uvek ide uz nizak greben i ravna ramena (vrat je kao cev postavljen u telo).
Trup

Cane corso je pravougaonog oblika, dužina trupa je 11% veća od visine u grebenu.
Grudi

Grudi se mere tako što se uzima mera između naspramnih tačaka ramena. Kada je, zbog nedovoljnog razvoja mišića, provil ivice grudne kosti previše vidljiv (oštre grudi – sharp chest) jedinka mora biti strogo sankcionisana.
Grudni koš
Visina

Ukratko, možemo odlučiti da li je grudni koš adekvatno razvijen po visini, tako što ćemo proveriti poravnanje grudne kosti (u tačci koja je najbliža podlozi) i vrha lakatne kosti. Međutim, dobar grudni koš može izgledati previsok zbog niskog grebena koji, zbog umanjivanja razmaka između lakta i grebena spušta grudnu kost ispod nivoa lakta (ovo je greška koju treba sankcionisati). Ponekad kod kuja, naročito ako su suštene ili su starije i deblje, savršeni grudni koš može izgledati nisko. Ako stvarno nije dovoljno visok, ugrožava funkcionisanje životinje što je smrtna greška.
Širina

Empirijskim ispitivanjem, okom, širina grudnog koša treba da odgovara širini grudi. Nema mesta ravnom,uskom grudnom košu kao ni bačvastom, koji uništavaju plemenitost psa i narušavaju njegovo kretanje, što je potrebno sankcionisati. Uzak grudni koš, koji nastaje naglim smanjivanjem poprečnog promera u donjem delu rebara, izaziva nastajanje praznog prostora između grudnog koša i lakta, tako da lakat osciluje. Ova greška se najčešće viđa kod mladih i dugonogih pasa, pogotovu ako su veliki.

Kada je poprečni promer preko 35% visine u grebenu, pas će biti širok napred sa preiviše razmaknutim gornjim delovima prednjih nogu; kada je poprečni presek manji od 35% pas će biti uzak napred sa previše primaknutim gornjim delovima prednjih nogu. Druga mana je teža od prve i treba je oštro sankcionisati.
Dubina

Dubina grudnog koša je od velikog značaja, jer je u vezi sa širinom međurebarnog prostora i zakrivljenošću rebara. Ako nije dovoljno dubok, skoro uvek će donositi prava rebra, sa smanjenjem disajnih kapaciteta kao posledicom, što je vrlo ozbiljna greška. Smanjen promer grudnog koša će takođe uticati na funkcionalnost psa.

Ako je krajnja tačka donjeg segmenta grudne kosti zakrivljena kao rezultat rahitisa, stomak će biti uvučen, zato jer je nekoliko abdominalnih – stomačnih mišića vezano za tu tačku. I tu grešku treba sankcionisati.
Greben

Anatomska osnova grebena se nalazi na prvih pet leđnih pršljenova i na vrhu ramena, i oni zajedno formiraju najvišu tačku na liniji trupa. Kako visina kičmenih apofiza raste do petog leđnog pršljena o onda opada lagano, to mesto će služiti za određivanje visine psa.

Dug i istaknut greben je veliki kvalitet kod radnog psa. On pokazuje dužinu i, posledično, nagib kičmenih apofiza leđnih pršljenova, koji predstavljaju oslonac leđnim mišićima, vratnim ligamentima i trapezoidnim i romboidnim mišićima ramena. Posledično, što su više kičmene apofize, veća je kontrakcija mišića podizača ramena (samim tim i amplituda pokreta prednjih udova) i efikasnije je delovanje glaveno-vratnog ujednačivača (glava zajedno sa vratom, cephalo-cervical equalizer) i jača i čvršća su leđa i slabine-krsta (faktori koji indirektno pomažu propulzivnu-pokretačku snagu zadnjeg dela). Dodatno, visok greben je uglavnom povezan sa dobro zakošenim ramenima, stanjem koje omogućava, zajedno sa svime pomenutim, maksimum pri svakoj vrsti kretanja!

Kratak i nizak greben je uglavnom čini da leđa izgledaju duža i, zajedno sa zatvorenim uglom lopatice i nadlakatne kosti (scapular – humeral angle) ili preterano nagnutom-nakrivljenom prednjom nogom, pomera centar gravitacije prema napred. Pas će izgledati kao “bačen unapred” i kretaće se čudno i sa malo energičnosti zbog nedostatka amplitude pri oscilaciji prednjih udova i sa manje pokretačke snage iz zadnjeg dela.

Visok i kratak greben sprečava harmonično spajanje vrata i leđa, jer stvaraju nagli prekid gornje linije. Kada su vrhovi lopatica previsoko i preblizu, javlja se tzv. “oštri greben”, što je vrlo retka greška. Ako je greben preširok obično je i kratak što je “smrtna” greška (grave fault).
Leđa

Funkcija leđa je da drže ostatak tela i da prenose pokretačku snagu od zadnjeg dela prema prednjem.

Leđa ravnog profila i sa blagim propinjanjem prema napred omogućavaju najbolje prenošenje impulsa kretanja od zadnjih nogu na prednje. U stvari, kako ovaj oblik pomera centar gravitacije prema nazad, olakšava se prednji kraj i dozvoljava se efikasnije kretanje trupa prema napred.

Cifoza (Cyphosis) ili konveksna, ispupčena leđa su znak da kičmeni stub prati konveksni profil leđno-lumbalnog dela i često su uzrokovana rahitisom sa posledičnom kalcifikacijom tj. očvršćavanjem međupršljenske hrskavice. Psi sa ovim stanjem – patologijom, su kraći i manje fleksibilni, i imaju smanjenu mogućnost pokreta kao i smanjenu mogućnost razvijanja brzog kretanja, jer je “pogon” iz zadnjeg kraja ometen cifotičnim profilom koji oslabljuje potisak.

Lordoza (Lordosis) ili konkavna – udubljena ledja, znače da kičmeni stub ima konkavni profil u delu leđa, ili češće, od grebena do sapi, i često je povezan sa opuštanjem donjih pršljenskih ligamenata, kratkim grebenom i dugim leđima i slabinama.

Takvu anomaliju treba strogo sankcionisati kod Cane Corso. Psi sa ovakvim stanjem su manje čvrsti i manje pokretni i pate ne samo iz istog razloga kao i cifotični primerci – zbog prepreke u prenošenju potiska zadnjeg dela, nego moraju da koriste dodatnu energiju da bi prevazišli neprirodno spuštanje kičmenog stuba.
Slabine

Kratke, široke i čvrste slabine su važan funkcionalni kvalitet kod psa koje mogu nadoknaditi mnoge druge anatomske greške.

Slabine moraju biti kratke jer je opštepoznato da je kraći most jači od dužeg. Dugačke slabine uzrokuju plutajući-šetajući zadnji deo, posledično nanoseći štetu prenosu pokretačkog impulsa.

Slabine moraju biti široke jer, ako su poprečne pršljenske apofize (izrasline) dobro razvijene u dužinu, mišićna masa oko njih će biti jednako dobro razvijena. Uske ili slabe slabine će pružati vrlo slabu potporu. Neprihvatljiva greška su “oštre” slabine koje “izbijaju sa strane”, i treba kažnjavati sve slabine koje su kratke, spuštene i nedovoljno dobro povezane sa leđima i sapima (ovde je diskurs isti kao i kod leđa, samo što sila pokreta zadnjeg dela teži da “prelomi” ovaj deo i jedinka mora da koristi veliki deo energije da se suprotstavi spuštanju leđne (lomboid) ose).

Profil slabina treba da je blago konveksan, zakrivljen, jer je ovaj oblik više prilagođen pokretima istezanja i grčenja koje pas pravi tokom kasa ili galopa. Ravne slabine su loše prilagođene izmeni profila, čineći pokret rigidnim-tvrdim. Dobra je ideja utvrditi čvrstinu slabina rukom.
Stomak i bokovi

Profil stomaka je striktno povezan sa profilom leđa. Stomak koji je previše uvučen generalno ide uz konveksna (povijena, ispupčena) leđa, a ravan ili padajući sa konkavnim (udubljenim) leđima. Isti stavovi izneseni za cifozu i lordozu leđa, važe i ovde. Međutim, otečen ili opušten stomak može biti zbog debljine, loše hrane, parazita ili limfatizma.
Sapi

Sapi su od fundamentalne važnosti za životinjsku mehaniku, jer predstavljaju oslonac prenosa impulsa zadnjeg dela (skočni zglobovi) prema napred, i njihov nagib (meren prema osi kuka) je direktno povezan sa dužinom mišića zadnjih nogu a samim tim i sa njihovom uglovanošču. Butna kost (femur) formira ugao sa kukom (coxa) koji varira od 90 do 120° stepeni i s obzirom da je metatarzo (zadnje došaplje) uvek upravno (pod pravim uglom) na podlogu, očigledno je da će nagib butine (femur) i potkolenice (tibia) zavisiti od pada koji imaju sapi. Ovo će dalje biti diskutovano u delu o zadnjem delu.

Horizontalne sapi, karakteristične za galopere, pretpostavljaju duge mišiće zadnjih nogu koji posledično imaju veću mogućnost kontrakcije i prema tome veću amplitudu oscilacije udova. Nagnute sapi, tipične za kasače, pretpostavljaju kraće mišiće. Kod Cane Corso, sapi su blago nagnute, što znači da je tipičan način kretanja produženi ili razmahnuti kas.

Sapi treba da budu duge, jer se ponašaju kao oslonac prenosa; efikasnost akcije je u odnosu sa dužinom sapi. Širina sapi je u odnosu sa konstrukcijom skeleta, i shodno tome razvojem mišićne mase. Sapi Cane Corso miraju biti široke jer moraju generisati više snage nego brzine.

Ozbiljna greška su oborene-obrušene sapi (preko 35°) jer znače nedovoljno uglovan zadnji deo, uzrokovan skraćenjem i slabljenjem mišića zadnjih nogu; pas, da bi izbegao zamor, stavlja radijus jedne kosti preko druge, što je moguće više vertikalno sa neispravnom sinhronizacijom kuka i kolena. Ovo je patologija koja ide sa sapima koje su viša od grebena i sa preterano teškim prednjim delom koji uzrokuje teško i nespretno kretanje. Jednako loše ali dosta ređe su horizontalne sapi (ispod 15°) koji određuju ispravljanje kolena i uglove koji su previše otvoreni (ukoliko je ovo povezano sa kratkim sapima, pokret je ozbiljno limitiran).
Rep

Kada je Cane Corso opušten, njegov rep treba da izgleda kao kičma ribe. Širina u korenu i sužavanje prema kraju, masno tkivo koje pokriva repne pršljenove i usađenost mu daju karakteristični “V” oblik. Nisko usađen rep obično ide sa oborenim sapima. Ako je rep previše uzak u korenu biće uspravan kao sveća kad je pas u akciji, i ovo treba sankcionisati.
Prednje noge
Regularna vertikalnost profila

1. Vertikalna linija iz tačke ramena treba da dodiruje tačku prstiju;
2. Vertikalna linija iz sredine lakta treba da deli ud na dva jednaka dela i da dodiruje podlogu odmah iza šape

Regularna vertikalnost sa fronta

1. Vertikalna linija iz tačke ramena prema podlozi treba da podeli na dva jednaka dela:nadlakticu, podlakticu, došaplje i šapu
2. Dužina prednjeg uda do lakta bi trebalo da bude polovina visine u grebenu

Rame

Rame je osnovno za mehaniku kretanja psa, s obzirom da je mesto postavljanja mišića koji kontrolišu nadlakticu i podlakticu i kontrolišu dužinu pokreta. Zbog ovoga dugo rame sa dugim mišićima je povezano sa dugim iskorakom. Kratko rame, često ujedno i pravo, ima negativan uticaj na kretanje i građu jer skoro uvek ide sa uspravljenom, pravom celom prednjom nogom, uzrokujući naginjanje tela unapred i pomeranje centra mase. Rame ne treba samo da bude dugo i pravilno nagnuto, već mora biti i pokretno i iz ovog razloga sankcionišemo ona koja su teška, slaba, loše pokretljivosti ili previše opuštena.
Prednja noga

Dužina nadlakatne kosti (humerus) je direktno povezana sa dužinom lopatice, i njen nagib kompenzuje usmerenje lopatice. Već smo rekli da “pravo” rame ide sa previše uspravljenom, pravom prednjom nogom, sa previše težine koja opterećuje prednje šape i umanjuje mobilnost.

Rame koje je previđe nakrivljeno će uzrokovati preterano kratku prednju nogu. Ovo prebacuje centar mase unazad i preopterećuje zadnji kraj i vodi ka visokom (uspravnom) nošenju vrata. Obe ove greške treba sankcionisati. Korektan nagib ramena je 58 – 60° u odnosu na horizontalnu liniju i korektan ugao između nadlakatne kosti i lopatice od 106 – 110° su od fundamentalnog značaja.
Podlaktica

Prednji deo podlaktice karakteriše karpo-kubitalni žljeb, koji je određen položajem tetive mišića podlaktice na graškastoj (pisiform bone) kosti, koja služi kao oslonac. Što je graškasta kost razvijenija to je oslonac tj. poluga efikasnija i karpo-kubitalno užljebljenje je vidljivije. Izbačeni ili otvoreni laktovi mogu uzrokovati šape okrenute na unutra; uvučeni laktovi će izazvati da šape budu okrenute ka napolje (francuski stav). Druga greška je kod Cane Corso lešća nego prva.

Ne želimo kratke, tanke ili slabe podlaktice, koje polaze od uskih grudi, a zakrivljene su znak rahitisa.
Zglob podlaktice i došaplja

Odgovara članku kod čoveka. Normalno je da kod štenaca i mladih pasa budu hipertrofični (jako, previše razvijeni), sa primetnim ispupčenjima. Ovo ne treba pripisivati rahitisu kod mladih pasa, ali treba kažnjavati kod odraslih. Prisustvo znakova kontinuirane produkcije koštanog tkiva indikuje stalnu iritaciju, što je veoma ozbiljno.

Ponekad su članci nagnuti ispred vertikalne linije podlaktice ili zakrivljeni iza. Obe ove situacije “kvare” udove. Često se članak izvrne na unutra, tako da se došaplje i šape izvrnu ka napolje, ili se zglob izvrne ka napolje a došaplje i šape na unutra. Prva greška je više zastupljena kod Cane Corso od druge. Ukoliko je zglob tvrd, pas će se kretati na prstima, ali to je retkost kod Cane Corso.
Došaplje

Među ostalim delovima tela koji čine prednje noge, došaplje se prema svojoj ulozi može nazvati “amortizer”. Zahvaljujući svojoj nagnutnosti i elastičnosti ono radi kao opruga između gornjih delova udova i šapa, svaki put kada šape dotaknu podlogu. Kod mladih primeraka česta pojava je dugo i nisko uzglobljeno došaplje koje skoro uvek nestaje kod odraslih (vremenom).
Šape

Prsti koji su razdvojeni i nisu povijeni/zakrivljeni su znak naslede limfatičnosti i ne smeju se tolerisati.

Ravne šape zamaraju životirnju tako da se ne može preći veće razdaljine.

Evo rezimea odstupanja od normi za prednje noge kod Cane Corso

* Iz profila
o Potpuna devijacija uda
+ Pas “bačen” prema napred – vertikalna linija iz ramena pada ispred prstiju)
+ Pas “istegnut” prema napred – vertikalna linija pada na šapu – retkost kod Cane Corso
o Delimična devijacija uda
+ Pas “dugih zglobova” – došaplja su predugačka i strma

* Sa fronta
o Potpuna devijacija
+ Pas “zatvorenog fronta” – konvergentne linije prednjih nogu (nisu paralelne, već se pribižavaju) u pravcu tla
+ Pas “ovorenog fronta” – divergentne linije prednjih nogu (nisu paralelne, već se udaljavaju jedna od druge) u pravcu tla.
+ Zakrivljene podlaktice
o Delimična devijacija
+ Prsti okrenuti prema napolje
+ Prstu okrenuti ka unutra

Zadnje noge
Regularna vertikalnost profila

1. Vertikalna linija zadnjeg dela butina (guzova J ) mora doditivati vrh prstiju
2. Zadnje došaplje je uvek pod pravim uglom sa podlogom.

Regularna vertikalnost posmatrano od pozadi

1. Vertikalna linija iz tačke guzova deli celu nogu na dva jednaka dela.

Butina

Duga butina je važan kvalitet za radnog psa, jer znači jaču oscilaciju (veću amplitudu) noge i duge i moćne mišiće. Razvijenost u širinu je jednako važn. Uska, ravna, “pileća butina” pokazuje ometen razvoj ili čak atrofiju mišića butine. Još je gore ako je butina pravolinijskog ili “urušenog” zadnjeg profila jer je to uglavnom posledica loše razvijenih mišića u predelu karlice (čitaj “dupeta”) koji treba da služi kao oslonac za mišiće zadnjih nogu i tako slabo razvijen iziskuje više energije za kretanje.

Uopšteno, duge butine i dobro spušteni guzovi idu sa horizontalnim ili blago nagnutim sapima, dok kratke butine i guzovi znače previše oborene, ili još gore, strme sapi.

Sveukupno gledano, vrlo je važno da je ceo kompleks: sapi – karlica – zadnjica – butina, bude moćan i dobro razvijen. Ako nije, funkcionalnost zadnjeg dela će biti umanjena, a kod mladih pasa može doći do poznate subdislokacije kuka.
Potkolenica

Potkolenica je dugačka skoro kao i butina. Već je objašnjen, u delu o butini, značaj dobre razvijenosti mišića, kostiju i dužine za efikasno kretanje. Nedovoljno naglašeno nožno udubljenje (uzdužna brazda prisutna sa spoljne strane noge, od kolena do donje polovine) je znak mišićne slabosti.

Dobar nagib potkolenice znači korektne sapi i opštu dobru uglovanost celog zadnjeg dela (ravna potkolenica = horizontalne sapi, kosa potkolenica = oborene sapi)
Skočni zglob

Skočni zglob ili tarsal je veoma važan deo, ne samo zbog svoje noseće funkcije, već i zbog toga što je skočni zglob pokretačka opruga zadnjeg dela (dužina i širina skočnog zgloba govore o razvijenosti ove opruge).

Uzimajući u obzir da je zadnje došaplje uvek vertikalno, ugao potkolenice i došaplja zavisi samo od nagiba potkolenice, koji, kako smo videli, sa druge strane zavisi od nagiba sapi. Sveukupno gledano: horizontalne sapi = potkolenica skoro uspravna = otvoren ugao skočnog zgloba; oborene sapi = previše nagnuta potkolenica = zatvoren ugao skočnog zgloba.

Ako zadnje došaplje formira oštar ugao sa podlogom, centar mase je pomeren unazad i skočni zglob je preopterećen. U suprotnom, kada zadnje došaplje sa podlogom formira tup ugao, pokretački impuls slabi. Obe ove mane su veoma ozbiljne, ali je druga mnogo češća kod Cane Corso. Loši položaji udova mogu izazvati usporenu artikulaciju pokreta potkolenice i zadnjeg došaplja, sa nesigurnim skočnim zglobom u pokretu. Kod pasa koji su previše “ravni pozadi” može stvarno da postoji tendencija inverzije ugla skočnog zgloba.
Zadnje došaplje (Metatarso)

Standard ne traži mamuze (peti prst), ali u realnosti dosta “rustičnih” primeraka ima peti prst. Primećeno je, empirijski, iskustveno i bez naučnog osnova, da je moderna selekcija rase dovela do nestajanja petog prsta u drugoj ili trećoj generaciji i da, kako odgajivači već znaju, bez ikakve veze sa linijama rustičnih pasa. Ovo je, ponavljamo, jednostavno statistički podatak i nije, koliko znamo, do sada izučavan naučnim metodama. Bilo kako bilo, peti prst se mora eliminisati zbog smetnji koje stvara u kretanju kao i zbog mogućnosti povređivanja naspramne noge što može dovesti do infekcije.

Kod Cane Corso najpoznatija odstupanja od vertikalnosti zadnjeg dela se mogu sumirati kao:

* Iz profila
o Potpuna devijacija
+ Pas previše “podvučen” – šapa je ispred vertikalne linije zadnjeg dela butine, zadnje noge su ispod tela i sapi su previše strme
+ Pas je previše “izvučen” – šape su iza vertikalne linije zadnjeg dela butine, zadnje noge su pomerene unazad i sapi su horizontalne.
o Parcijalna devijacija
+ Zatvoren skočni zglob (odstupanje kreće od skočnog zgloba – skočni zglob, zadnje došaplje i šapa su nagnuti)
+ Otvoren skočni zglob (suprotno od zatvorenog)

* Od pozadi
o Potpuna devijacija
+ Pas “zatvoren pozadi” – konvergentne linije zadnjih nogu (nisu paralelne, već se približavaju) u pravcu podloge
+ Pas “otvoren pozadi” – divergentne linije zadnjih nogu (nisu paralelne, veće udaljavaju) u pravcu podloge.
+ “Kravlji stav” – skočni zglobovi su unutar vertikalnih linija zadnjih nogu i šape su okrenute prema napolje.
+ “Bačvasti stav” – skočni zglobovi su van vertikalnih linija zadnjih nogu i šape su okrenute ka unutra.

Boja dlake

Varijetet boja dlake kod Cane Corso zahteva nešto dužu diskusiju.

Početkom sedamdesetih, kada je počelo obnavljanje rase, odlučeno je da se ne preferira nijedna određena boja, nego da se uzmu u obzir svi tonovi koji se javljaju kroz istoriju i tradiciju. Ispostavilo se da postoje četiri boje koje je bilo moguće pronaći u to vreme: crna, tigrasto braon, pepeljasto siva i pšenično žuta (boja žita). Kako je pomenuto i ranije, boja psa je bila usko povezana sa funkcijom, geografskim predelom u kojem je živeo, kao i sujeverjem koje je ove ili one osobine povezivalo sa određenom bojom. Pravljene su grupe (“plemena”) od pasa iste boje i iste namene. Crna dlaka je bila omiljena kod uzgajivača svinja i koza i mnogo je bila upotrebljavana kod goniča stoke. Crna boja mora biti intenzivna, sjajna ali ne blještava, i nikad da ne naginje ka plavoj. Bele oznake (na prstima i grudima, ne velike) su dozvoljene, ali potpuno crna se preferira. Kada se pas linja, crna može postati boje tamne čokolade.

Tamno tigrasti primerci su birani za lov na divlje svinje i dosta su korišćeni kao terači stoke. Kod Cane Corso linije (tigrin ili tigrini) mogu biti raznih gradacija crvene, naročito kod tamnije tigrastih. Ovo daje primerke koji, zbog mešavine crne i crvene dlake, mogu imati tri tonaliteta: na primer – crni, tamno crveni i svetlo crveni, i sve to pomešano sa nejasnim linijama kod kojih, bilo kako bilo, crna mora preovladati. Tigrasti braon primerci moraju uvek imati crnu masku.

Pepeljasta dlaka je bila omiljena kod goniča stoke. Olovno siva i škriljac siva su ponekad prošarana, ali je to uglavnom slučaj sa svetlijim tonovima i uvek dobro označenim crvenim linijama. Kod tigrastih sa crvenim linijama maska je retko prisutna.

Pšenična boja (crvena sa tonovima zrelog žita) je bila omiljena za lov na jazavca i ponekad divlju svinju kao i kod goniča stoke. Uvek mora biti prisutna crna ili siva (verovatno najtipičnija) maska. Maska je crna kod tamnije crvenih primerala i postaje svetlija kako boja ide prema pšeničnoj. Važno je da maska ne prelazi liniju očiju (kada prelazi implicira stranu krv kod primerka), ali najtipičnije je blago stapanje kako se maska približava toj tačci.

Bela traka na njušci je bila jako cenjena jedno vreme.

Zajedno sa pšeničnom, najtipičnija boja je svetlo crvena sa sedefastim tonovima.

Već smo rekli da su pravljena čitava “plemena” pasa iste boje (jer su se psi retko razmenjivali za potrebe parenja). Moderan odgoj je umesto toga uveo nepostojanje preferirane boje, a rezultat parenja jedinki različite boje je povećanje broja zastupljenih boja, prvenstveno sive i crvene. Verujemo da će uzgoj u budućnosti biti orijentisan prema tradicionalnim bojama: crnoj, tigrasto braon, pepeljastoj (čak i tigrastoj) i pšeničnoj .

Potrebno je takođe setiti se da je dosta belih pasa ovekovečeno u ikonografiji Cane Corso.
Visina u grebenu

Nove metode ishrane, koje su takođe i bolje balansirane, su skorijih godina dovele do porasta visine pasa u poređenju sa onima koji su bili model standarda. Smatramo da je idealna visina za mužjake od 65 do 68 centimetara u grebenu, a za ženke od 62 do 65 centimetara.